Ušteda do 47.250 dinara godišnje! Pored bojlera se postavi mali uređaj, visoki računi idu u prošlost!
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- U Londonu mali server pored bojlera koristi otpadnu toplotu za zagrevanje vode, a domaćinstva bi mogla da uštede 150 do 350 funti godišnje.
- U danskom Odenseu višak toplote iz Meta data centra greje više od 12.000 domova preko gradske mreže daljinskog grejanja.
U Danskoj se višak toplote iz velikog centra za obradu podataka preusmerava u gradsku toplanu, a slična tehnologija stigla je i u jednu kuću u Londonu.
Džajls Gibson iz jugoistočnog Londona u svom domu ima neobičnog pomagača u borbi protiv visokih računa. Pored bojlera postavljen je mali server koji obrađuje podatke za različite kompanije, a toplotu koju proizvodi tokom rada koristi za zagrevanje vode.
Umesto da se toplota koju uređaj oslobađa rasipa u prostoriji, poseban sistem je prenosi do rezervoara za toplu vodu. Tako se smanjuje potreba da klasični bojler dodatno zagreva vodu, dok server istovremeno obavlja svoj osnovni posao - obradu podataka.
Ovakvo rešenje razvila je britanska kompanija Heata. Prema podacima koje je objavila kompanija, domaćinstva bi uz ovaj sistem mogla da uštede između 150 i 350 funti godišnje, odnosno oko 20.250 do 47.250 dinara u zavisnosti od potrošnje tople vode i instalacija u kući.
Kod nas u Srbiji bi sličan model mogao da se razvija na dva načina: postavljanjem manjih servera u domaćinstva, koji bi zagrevali vodu, ili povezivanjem velikih data centara sa gradskim toplanama, kao u Danskoj, mada bi za ovo drugo bila potrebna odgovarajuća infrastruktura i dovoljno velika količina toplote.
Server može da zagreje vodu, ali nije običan kućni računar
Uređaj se postavlja uz određene vrste bojlera i povezuje sa sistemom za zagrevanje vode. Kada server ne proizvede dovoljno toplote da zadovolji potrebe domaćinstva, uključuje se postojeći kotao ili bojler. Dakle, sistem ne ukida klasično grejanje, već mu pomaže da troši manje energije.
Prema podacima navedenim u izveštaju, u trenutku kada je sistem predstavljen britanskoj javnosti oko 100 domaćinstava ga je već koristilo, dok je više od 3.000 ljudi bilo na listi čekanja. Kompanija navodi da u povoljnim uslovima tehnologija može da pokrije i do 80 odsto potreba prosečne porodice za toplom vodom.
Važno je, međutim, da se ovo ne može postići tako što će neko svoj običan desktop računar staviti pored bojlera. Za prenos toplote potrebna je posebna oprema, a sistem je namenjen određenim instalacijama i ne može da se priključi na svaki uređaj.
Danci greju više od 12.000 domova uz pomoć data centra
Mnogo bolji primer dolazi iz danskog grada Odensea, gde se višak toplote iz velikog data centra kompanije Meta koristi za daljinsko grejanje. Umesto da se toplota koju proizvode serveri samo odvodi rashladnim sistemima, ona se prikuplja i šalje u gradsku toplanu.
Prema podacima inženjerske kompanije Ramboll, postrojenje može da povrati oko 215.000 megavat-sati toplotne energije godišnje, što je dovoljno za snabdevanje više od 12.000 domaćinstava. Sistem raspolaže toplotnom snagom od približno 45 megavata.
Ipak, toplota iz servera ne može odmah da se pošalje u radijatore. Voda koja preuzima energiju iz data centra najpre prolazi kroz sistem velikih industrijskih toplotnih pumpi, koje joj podižu temperaturu na oko 70 do 75 stepeni Celzijusa. Tek tada može da uđe u gradsku mrežu za daljinsko grejanje.
Kako računari postaju deo sistema grejanja?
Data centri rade neprekidno, jer serveri obrađuju i čuvaju ogromne količine podataka. Zbog toga im je potrebno stalno hlađenje, a toplota koja nastaje tokom rada može da se iskoristi kao dodatni izvor energije. Sistem u Odenseu koristi vodeni krug i izmenjivače toplote kako bi preuzeo energiju iz data centra i prebacio je do toplotnih pumpi.
Ovakav način korišćenja energije posebno je pogodan za gradove koji već imaju razvijenu mrežu daljinskog grejanja. Data centar mora da bude dovoljno blizu takve infrastrukture, jer je potrebno izgraditi sistem cevi kojim će se toplota prenositi do toplane.
Nije svaka toplota besplatna energija
Iako ideja zvuči kao savršeno rešenje, postoje i ograničenja. Toplotne pumpe troše električnu energiju, a za izgradnju sistema potrebna su velika ulaganja. Zato je važno da se data centar nalazi blizu potrošača i da postoji dovoljno domaćinstava priključenih na toplovodnu mrežu.
Pored toga, korišćenje otpadne toplote ne znači automatski da je ceo sistem bez emisija. Ekološka korist zavisi i od toga kako se proizvodi struja koju troše serveri i toplotne pumpe. U danskom projektu kompanije navode da se proces oslanja na energiju vetra, ali takav rezultat nije moguće očekivati u svakom gradu i svakoj zemlji.
Za Srbiju bi najveća prepreka bila infrastruktura. U gradovima sa razvijenim daljinskim grejanjem moglo bi da se razmatra povezivanje većih data centara sa toplanama, ali bi za to bile potrebne tehnička analiza, ulaganja i dogovor između energetskih kompanija i vlasnika data centara.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.